Sveta Petka

Gospod Isus Hrist

Presveta Bogorodica

Stefan Dečanski

Crkva Sv Petke-Halmstad

Prepodobna mati Paraskeva Pisali su o izvoru Glas-javnosti

Glas-javnosti

Na periferiji Beograda, pokraj Železnika, izvor Svete Petke u sredu posetilo na stotine hodočasnika

Voda nade i vere

Slepa kćerka bogatog trgovca progledala pošto se umila vodom sa izvora. Drčni komunista metalostrugar naprasno umro kada je isekao hrast zapis

U sredu je bila Sveta Petka, dan kada su se vernici u svim pravoslavnim hramovima podsetili svete mučenice Paraskeve. Ova svetica, poreklom Srpkinja, živela je u desetom veku i danas je jedan od najcenjenijih pravoslavnih svetitelja.

Na beogradskoj periferiji, negde na sredokraći između Železnika i Sremčice, kolone ljudi zamiču neasfaltiranim putem. Niko se ne obazire na žitko blato u koje noge propadaju do kolena.

- Dobar dan, izvinite, gde je Sveta Petka? - raspituje se sredovečna zabrađena gospođa. U rukama joj ceger pun praznih plastičnih flaša "koka kole".

- Eno, dole, jedno dvesta-trista metara nizbrdo, pa pravo preko onog uzvišenja... - upire prstom pogrbljeni čičica.

 

Odista, posle desetak minuta gacanja po blatnjavoj stazici stižemo na izvor Svete Petke. Nasred travnate zaravni mermerom popločane stepenice vode do tri izvora iznad kojih je na granitnoj ploči rukom kamenorezačkom ispisano: "Podignuto 1872. Obnovljeno 1973. Građani dobrovoljnim radom. Investirao i tri leta radio Kojić B. Milivoje iz Železnika".

 

Vernici bojažljivo prilaze "svetoj vodi". Krste se, pobožno ljube ikone, umivaju se i u plastične sudove toče vodu.

Poneko ukrasi ikonu belim peškirom, a gotovo svakoj ženi je u rukama buket cveća. Iznad izvora gore sveće voštanice. Za pokoj duše umrlih i zdravlje živih.

Nekada davno kada nije bilo autobusa i skupih limuzina upravo ovuda je prolazio put koji je obližnju Ostružnicu povezivao sa Beogradom. A tamo je živeo bogati i ugledni trgovac čija je kćerka jedinica bila slepa od rođenja. Često su išli put Beograda ne bi li kod nekog prestoničkog lekara pronašli spas.

- Onda jednog dana kad su se umorni vraćali iz varoši, seli su ovde pokraj izvora da predahnu. Svi su se umili i popili malo vode. Ujutru kad se probudila, devojka je dozivala roditelje. Šta je ovo, mila majko, ja vidim svetlost. Oni se onda sete izvora. Sledeće noći im se sveta Petka javila u snu. Odmah potom devojčin otac uredio je izvor i postavio njenu mermernu ikonu u znak zahvalnosti - prepričava nam legendu starosedelac Zoran Prvulović, mašinski inženjer u fabrici "Ivo Lola Ribar".

Od tada je izvor Svete Petke postao mesto hodočašća mnogobrojnih ljudi koji su ovde sa svih strana dolazili ne bi li našli leka svojim boljkama. U narodu se veruje da ova čudotvorna voda leči sve, ali naročito blagotvorno deluje na oči i pomaže nerotkinjama.

A onda, posle Drugog svetskog rata, komunista iz Ostružnice se osmelio da poreže ogromni hrast koji se razgranao do izvora. Iako jak i zdrav "k'o bik", preko noći se razboleo i umro. Tada se u narodu još više učvrstila vera u čudotvornost izvora.

Izvor je u komunističko doba bio zapušten. I dalje su ga pohodili brojni vernici, ali niko se nije usuđivao da uredi prilaz vodi. Sve do 1973. godine, kada je ugledni domaćin iz Železnika Mika Kojić rešio da za sobom ostavi zadužbinu. Uredio je prilaz izvoru i dao mu današnji izgled.

Da poslednja ipak bude njihova pobrinuli su se lokalni komunisti. Na betonskoj ploči preko noći je osvanula utisnuta zvezda petokraka. I danas je tamo kao nemi znamen nekog prošlog, čudnog vremena.

- Voda je veoma dobra i kvalitetna. Kad su nedavno radili istraživanja na beogradskom Institutu utvrdili su da blagotvorno deluje na organe za varenje, terapijski utiče na lakša oboljenja oka. Kad naspeš ovu vodu, mesec dana stoji u flaši i kao da si je juče sipao - priča Zoran Prvulović.
U narodu je i dalje rasprostranjeno verovanje po kojem voda sa izvora pomaže nerotkinjama. Tako je juče put periferije Železnika stigla i Leposava, Romkinja s drugog kraja grada.

- Da probam. Ništa me ne košta, možda se smiluje sveta Petka - krsti se Leposava.

A Vesna Jeftić je došla čak iz Novog Beograda. Neumorno čisti beli mermer od nanetog blata. - Vredi doći i pomoliti se svetici. Ako ste iskreni vernik, sigurno će uslišiti vaše molitve... - ubeđena je Vesna.

D. J. V.

 

Izvor: Glas-javnosti

STARI ZAPIS O IZVORU

’’Kažu da je ova voda ljekovita tako da se mnogi bolesnici od nje izleče i postanu zdravi kao drijen. Svijet tu odavna ide, najviše mlade nedelje i petka, a i sad sve jednako dolazi iz mnogijeh krajeva pa čak iz Podrinjskog okružja i okupi ih se jednog dana i po 40 duša te se kupaju i piju vodu, pa i pare bacaju u vodu i godišnje se nakupi i po 200 groša. Zato su Železničani postavili jednog čoveka te kupi ove pare, pa vele da od njih onđe naprave jednu zgradu, da im se ima đe narod skloniti od rđavog vremena’’.

A.V. Bogić, Opis vračarskkog sreza, Topografski rječnik,

Beograd , 1866.

 

Citat iz knjige:

"Istorija Železnika 
1528-1945"
Autor knjige: Nenad Lukić

Galerija